Ljudska prava su nezavisna od bilo kog pravnog akta, zaključeno je na radionici pod nazivom „Ljudska prava, demokratija i Evropska unija“ koju je organizovala nevladina organizacija Help u saradnji sa Udruženjem roma Crne Gore, nevladinom organizacijom Romska duša i udruženjem „Čovjek rom“.
Radionica je organizovana povodom Svjetskog dana roma, a organizovaaan je u prostorijama EU info centra, a prisustvovala joj je predstavnica nebladine organizacije Mladiinfo Montenegro.
Radionice su organizovane u saranji sa Romskim obrazovnim fondom.
U prvom dijelu radionice prisutni su imali priliku da čuju i da se upoznaju o tome šta je demokratija i kako teču demokratski procesi. Mladi učenici su imali priliku da pokažu svoje znanje kada su u pitanju demokratija, izbori kao i da kažu šta je za njih predsjednik. Radionicu je vodio Marko Pejović iz CDM-a, a organizator prve radionice je Udruženje roma Crne Gore. Ova radionica je bila interaktivnog karaktera jer su djeca odgovarala na pitanja koja im je Pejović postavio. On je na način koji je prijemčiviji djeci pokušao da im objasni šta su izbori i šta je to zapravo skupština. Djeca su takođe naučila da ne mogu sudjelovati u izbornom procesu dok ne napune 18 godina.
„Kada govorimo o savremenoj demokratiji u stvari govorimo o tome da ljudi izlaze na izbore i daju svoj glas određenim licima i i ti ljudi predstavljaju širu društvenu skupinu u parlamentu, odnosno skupštini“, objasnio im je Pejović.
On je takođe upoznao mlade osnovce o tome što je to demokratski proces i na koji način oni mogu biti dio istog. Pored toga naglasio je da je obrazovanje veoma bitno kada je u pitanju glasanje i ostvarivanje glasačkog prava. On im je definisao šta je to građandtvo i zašto je bitno da budemo aktivni građani. Civilno društvo i škole su jako bitni kada je u pitanju obrazovanje djece.
Dijana Delić- projektna asistentkinja u Centru za demokratiju i ljudska prava držala je radionicu na temu nasilja u porodici koju je organizovala nevladina organizacija Romska duša. U okviru navedene radionice prisutni su imali priliku da čuju šta je to nasilje, kao i definicije porodice i koji je pravno institucionalni okvir koji osobe koje su žrtve nasilja mogu primjeniti i na koji način se nasilje može spriječiti, kao i koji su najčešći uzroci nasilja u porodici.
„Djeca su direktno ili indirektno žrtve nasilja“. kazala je Delić.
Ona im je takođe objasnila šta je to srećna, a šta nesrećna porodica.
Po njenim riječima srećna porodica je porodica čiji odnosi su zasnovani na razumijevanju, ljubavi i brizi za članove iste, a da je nesrećna porodica ona porodica u kojoj vlada nasilje i netrpeljivost mešu članovima iste. Upoznala ih je sa formama nasilja i na koji način se nasilje ispoljava. Upoznala ih je i sa time kome se mogu obratiti ukoliko su žrtva ili ukoliko primijete nasilje u svojoj bližoj okolini. U okviru programa učesnici su bili podjeljeni u četiri grupe i svaka od grupa je je dobila po fotografiju, i njihov zadatak je bio da na svoj način tumače fotografiju i da je izanaliziraju.
U trećem dijelu učesnici su imali priliku da čuju nešto više o Konvenciji o ljudskim pravima i zašto je ona bitna za svakog čovjeka po na osob. Navedenu radionicu je organizovalo udruženje „Čovjek rom“. Pored toga imali su priliku da čuju o praksi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. U okviru tog dijela učesnici su imali priliku da čuju primjere slučajeva iz Češke, Grčke i Danilovgrada, U svim navedenim slučajevima žrtve diskriminacije su bili pripadnici Romake nacionalnosti. Pored toga ih je upoznao koja su to osnovna ljudska prava. Prisutni su imali prilike da se upoznaju sa pojmovima jednakost i diskriminacija.
Maksit Beriša iz nevladine organizacije Čovjek rom pewsatavio je projekat „Prevođenje konvencije o ljudskim pravima sa crnogorskog na romski jezik“. On je naveo da će projekat trajati tri mjeseca i da je cilj istog da se pripadnice romske populacije upoznaju sa svojim pravima.
„Cilj projekta je promocija i zaštita ljudskih prava roma i romkinja, ciljna grupa su naši sunarodnici,glavni aktivnosti su dizajniranje i štampanje brošure koji ukupno ima 18 članova“, istakao je Beriša.
On je dodao da im je ideja da idukuju što veći broj pripadnika romske nacionalnosti o pravima koja ih sleduju i koja su dio Evrospke konvencije ljudskih prava. Konvencija koja će biti na romskom jeziku je namijenjena mladima školskog uzrasta kao i studentima pripadnicima ove populacije. Razlozi za prevođenje konvencije jes ti što mladi rome kao i većina pripadnika te populacije neznaju koja su njihova osnovna ljudska prava.