Građani skupo plaćaju greške domaćih sudova

Aktuelno

Građani Crne Gore skupo plaćaju greške domaćih sudova, dok sistem odgovornosti izostaje, ocijenjeno je na okruglom stolu Centra za monitoring i istraživanje (CeMI) „Pravo na suđenje u razumnom roku – analiza nacionalnog zakonodavstva i prakse“ održanom u PR centru u Podgorici.

Na ovom skupu, koji je organizovan u okviru projekta „Reforma pravosuđa: Unaprjeđivanje kapaciteta organizacija civilnog društva u doprinosu očuvanju integriteta pravosuđa”, koje sprovodi CeMI, u saradnji sa Centrom za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) i Mrežom za afirmaciju evropskih integracionih procesa (MAEIP), a finansiran je od strane Evropske unije i kofinansiran od strane Ministarstva javne uprave Crne Gore, je istaknuto da je model koji primenjuje ova država u odnosu na sudsku zaštitu prava na suđenje u razumnom roku pokazao brojne slabosti.

Izvršna direktorka CeMI-ja Ana Nenezić, kazala je da je ta organizacija u okviru projekta pripremila izvještaj koji se odnosi na zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, odnosno na, kako je pojasnila, procenu da li se to pravo efektivno štiti u domaćem pravnom sistemu.

„Poštovanje prava na suđenje u razumnom roku je od izuzetnog značaja za efikasnost rada sudova, ali i poverenja javnosti u pravosuđe, imajući u vidu da donošenje sudske odluke u razumnom roku doprinosi opštoj pravnoj sigurnosti. Međutim, u pogledu zaštite prava na suđenje u razumnom roku, možemo konstatovati da sistem treba unaprediti jer ne daje potrebne rezultate“, istakla je Nenezić u PR Centru.

Govoreći o broju neriješenih predmeta pred crnogorskim sudovima, Nenezić je kazala da ih je na kraju prošle godine bilo 38.971, dok ih je 2008. godine bilo 48.402.

Programska menadžerka za civilno društvo Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori, Ana Margarida Mariguesa, kazala je da se u Izvještaju Evropske komisije za ovu godinu navodi da je crnogorski pravosudni sistem umjereno pripremljen i da je Crna Gora napravila neki napredak u daljem jačanju profesionalizacije sudstva. U Izvještaju za ovu godinu se navodi da u 2018. godini broj zaostalih predmeta u Crnoj Gori smanjen za 4,5 odsto, dok je broj slučajeva starijih od tri godine smanjen za 4 odsto.

Izvršna direktorka CeMI-ja Ana Nenezić, kazala je govoreći o broju neriješenih predmeta pred crnogorskim sudovima da ih je na kraju prošle godine bilo 38.971, dok ih je 2008. godine bilo 48.402. „Prema izvještaju Sudskog savjeta za 2018. godinu se ukazuje na to da i dalje postoje predmeti koji nijesu riješeni, iako su započeti prije deset godina, i to 2.807 predmeta koji su započeti od 2009. do 2015. godine, kao i 541 predmet započet prije 2009. godine“. Ona je kazala da je, u odnosu na broj neriješenih predmeta, u prošloj godini bilo svega 346 podnijetih kontrolnih zahtjeva i ukupno 69 tužbi za pravično zadovoljenje. „Ukoliko posmatramo šire od 2008-2018. godine podnijeto je ukupno 2.086 kontrolnih zahtjeva, od čega je usvojeno svega 169, a u istom periodu je, podnijeto 435 tužbi za pravično zadovoljenje, od čega je usvojeno 196. Nenezić je ukazala na porast broja neriješenih predmeta u okviru Ustavnog suda, koji trenutno ima 2.492 neriješena predmeta, dok ih je 2015. godine bilo 24.

U 2018. broj predstavki pred Evropskim sudom protiv Crne Gore je bilo 318, što je uvećanje u odnosu na 2016. godinu kada ih je bilo 165“, kazala je Nenezić. Nenezić je upozorila da građani skupo plaćaju greške sudova, ukazujući da su većinu prihvaćenih predstavki suda u Strazburu prethodno odbacile najviše sudske instance u Crnoj Gori. Crna Gora je isplatila preko jedan milion eura po presudama i poravnanjima Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, ne računajući poslednju presudu u slučaju KIPS koja će građane Crne Gore koštati više od 4.5 miliona eura.

Zastupnica Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava, Valentina Pavličić, kazala je da je saglasna da postoji veliki broj predmeta pred crnogorskim sudovima, ali da treba imati u vidu činjenicu da su crnogorske sudije puno uradile da se skrati dužina suđenja u razumnom roku. „Nesporno je da postoje predmeti gdje postupak traje duže od pet godina i to 694 predmeta. „Kada su u pitanju riješeni predmeti od strane Evropskog suda, na današnji dan imamo 25 predmeta.

Predsjednica Osnovnog suda u Podgorici, Željka Jovović, kazala je da su u prošloj godini imali 71 kontrolni zahtjev, navodeći da je od toga usvojeno 14, a „imajući u vidu na nivou svih sudova da je bilo 346“ a to znači da je u Osnovnom sudu 20,6 odsto kada to uporedimo sa ukupnim brojem predmeta. U 2018. godini imali smo stopu ažurnosti od 102,78 odsto, navela je Jovović.

Savetnica u Vrhovnom sudu Crne Gore Ksenija Jovićević, istakla je da je na planu unutrašnje sudske politike pitanje starih predmeta visoko u agendi Vrhovnog suda, navodeći da se posebno prate predmeti pred osnovnim sudovima koji su stariji od tri godine, imajući u vidu stav Evropskog suda shodno kojem se strožije cijene slučajevi koji su trajali više od tri godine u jednoj instanci.
„Može se smatrati da su zaostaci u sudskim postupcima izrodili i institut zaštite prava na suđenje u razumnom roku. Prosečno trajanje postuoka u svim sudovima iznosi 79 dana. Do tri meseca najviše je rešeno predmeta, to je 60 odsto, do šest meseci 12 odsto, do devet meseci šest odsto, do jedne godine pet odsto, dok je u 15 odsto rešenih predmeta postupak trajao duže od jedne godine“, navela je Jovićević.
Potpredsjednik Demokratske Crne Gore Vladimir Martinović, kazao je tokom diskusije da Crna Gora ima jedan od najgorih Ustavnih sudova.
„Ustavni sud, ovakav kakav je, ne da neće eliminisati i smanjiti broj predstavki pred Međunarodnim sudom u Strazburu, već će ga povećati. Nemamo sistem odgovornosti. Vladavina prava u Crnoj Gori je selektivna. Poglavlja 23 i 24 nećemo skoro zatvoriti. Sve ocene koje stižu idu u prilog tome da država u tom delu ne napreduje i to je poražavajuće“, smatra Martinović.

Predstavnica Centra za političku edukaciju iz Nikšića, Vera Lalatović, rekla je da su građani najviše pogođeni i da je potrebno postaviti pitanje odgovornosti.

„Kada bi se pitanje odgovornosti postavilo na viši nivo manje bi imali ovakvih problema i negativnosti. A sve to će da plati građani. Neće država, već građani“, smatra Lalatović.