Kako oblikovati budućnost nakon krize

m!M na konferenciji „Kako oblikovati budućnost nakon krize“

Predstavnica NVO Mladiinfo Montenegro prisustvovala je onlajn konferenciji „Kako oblikovati budućnost nakon krize“, koju je organizovala Evropska fondacija za obuku u saradnji sa UNICEF-om, kancelarija za Centralnu Evropu i Aziju.
Učesnici su iz država: Rumunija, Hrvatska, Turska, Sjeverna Makedonija, Srbija, Kirgistan, Azerbejdžan, Tadžikistan, Bjelorusija, Bugarska i Crna Gora. Teme koje su obuhvaćene konferencijom su: Sloboda kretanja (studiranje), mobilnost studenata i migracije (rad u inostranstvu).
Prvo pitanje se odnosi na mobilnost, odnosno šta učesnicima prvo pada na pamet kada je u pitanju ova riječ.
Učesnica Borna Štiglets rekla je da smatra putovanja najbitnijim, a posebno Erasmus plus program, i projekti na kojim je učestvovala a koji su joj pružili mobilnost, upoznavanje kultura, ljudi i sticanje novih znanja i iskustava. Kazala je da će ovog ljeta da radi na moru, ali zbog loše turističe sezone imala je problem da nađe posao.
Nikolija Pehcevska takođe je istakla putovanja i naglasila da ona za nju znače povezivanje sa ljudima ali i slobodno kretanje u okviru granica Evropske unije. Ona je završila srednju školu i treba da ide u Holandiju da studira. Univerzitet u Holandiji joj je ponudio mogućnost da studira onlajn, što je ona odbila već želi da ide u Holandiju i nada se da će uskoro granice biti otvorene za svakog. Pechevska smatra da će veliki broj studenata odbiti da studira u inostranstvu, čak i kada se ograničenja ukinu i u tome vidi strah kao glavni faktor.
S druge strane Isaac Mustopulo je osoba sa invaliditetom i teško je pogođen krizom. Kao prvi problem naglašava što ne može koristiti javni prevoz zbog Covid-19 pandemije, i da je to uticalo da se osjeća kao da je zarobljen u kutiji, te da saosjeća sa svojim prijateljima koji imaju isti problem kao i on. Isak smatra da u njegovoj državi škola mora da mu obezbijedi profesora za svaki predmet i profesori dolaze na kućnu adresu. On kaže da ima dobro iskustvo sa učenjem na daljinu. Isaac jako voli film i dio je školskog tima koji učestvuje u radionicama. U školi je bio jako aktivan, te su ga mjere veoma pogodile zato što je sada samo ograničen na kuću, da sjedi i ništa ne radi.
Ilja Barkovski iz Bjelorusije, studira u Litvaniji, međutim, nije dobio vizu i suočava se sa finansijskim problemima.
Daniel G je takođe naglasio da su putovanja za njega važna i da je to prva asocijacija na mobilnost. Važnost putovanja vidi u širenju vidika, upoznavanju različitih kultura, a što pruža mogućnost upoređivanja sa svojom zemljom. Daniel je uplatio 3.000 dolara za Work and Travel program, međutim, zbog zatvaranja granica dio novca je otišao u nepovrat zato što je odbijen za J1 vizu.
Sofija Božić je studentkinja iz Srbije koja se suočila sa administrativnim problemima, ali i sa novim načinom učenja koji je drugačiji od onog na koji je navikla. Ona je prenijela iskustva svojih prijatelja koji su na univerzitetima u Francuskoj i Americi. Kaže da su univerziteti zatvoreni i da je učenje potpuno svedeno na onlajn predavanja.
Alikhan Kušerbayev iz Kazahstana najviše voli ljetnje doba kada ljudi obično idu na rijeku ili plaže, međutim, Covid-19 je onemogućio odlazak bilo gdje pa čak ni do rodnog sela jer je javni transport suspendovan. On posebno voli biciklizam, međutim u gradu u kojem on živi i inače u Kazahstanu nema biciklističke infrastrukture. Prije nego je počela kriza razgovarao je sa građanima i sa opštinskim vlastima u vezi infrastrukture, međutim, Covid kriza je obustavila sve. Naveo je i da je jako teško prezentovati probleme onlajn.
Abdullev Sultan je student koji je upravo završio srednju školu, ali zbog novonastale krize nije u mogućnosti da studira van granica matične države.
Sultan ne preferira onlajn studiranje već personalnu interakciju.
Meka Abdimalikovna se žali na ograničenu mobilnost, na zdravstveni sistem u svojoj zemlji za koji kaže da je problematičan. Meka je rekla da je sad jako teško naći posao.
Begum Merve Demirsoy iz Turske ističe da je učenje na daljinu komplikovano, pogotovo što svi ljudi nemaju uređaje ili pristup internetu. Cijela studentska populacija je morala da iseli iz kampusa i vrati se svojim kućama. Studenti nisu imali ispite i samo su dobili jako niske ocjene na koje su se žalili, i traže da se ispiti ponove zbog loših rezultata.
Matej Milosievski voli da učestvuje u javnim događajima i posjećuje galerije i muzeje, međutim to sada uopšte nije moguće.
Sve u svemu, kod svih je jedan od glavnih problema ograničena mobilnost.
Sljedeće pitanje – Koje su prednosti a koje mane virtuelne mobilnosti?
Abutab Abbasova trenutno radi ali joj nedostaju poslovna putovanja i psihološki joj teško pada izolacija koja izaziva depresiju. Ona podučava studente virtuelno što joj predstavlja problem jer u prošlosti nije tako radila. Daje prednost bliskom kontaktu među ljudima.
Abdulloev Sultonbem smatra da je ovo idealna prilika za ljude koji vole sami da uče.
Borna Štiglets kaže da je veliki problem u ovoj situaciji što čovjek ne može da ide gdje hoće i kod nje je to konkretno izazvalo anksioznost i strah, a puno su joj pomogle virtuelne učionice jer su joj vratile osjećaj realnosti i držale je zaokupiranom.
Generalno, svi od učesnika su mišljenja da kriza Covid-19 sputava ljude da se slobodno kreću, cirkulišu, obavljaju svakodnevne aktivnosti na koje su navikli, ali sa druge strane ljudi su naučili nove tehnologije sa kojima se možda ranije i nisu susretali, novi način komunikacije, i što je najbitnije od svega ljudi su tokom Covid-19 krize postali obzirniji prema prirodi, a ujedno i solidarniji.